Sjajna ekipa muzičara okupila se oko projekta “AERODROMSKO” na temu knjige bosanskohercegovačkog književnika Damira Ovčine, i napravila sjajnu priču posvećenu sarajevskom naselju Aerodromsko i ratnim doživljajima jednog osamnaestogodišnjaka!
Govoreći za DertMusic, Adnan Šaran je dao kratku izjavu u kojoj je rekao:
“Ovo je sound track za knjigu Damira Ovčine “KAD SAM BIO HODŽA”. Cijela knjiga je popraćena pjesmama po textovima autora knjige dok je muziku radio Jasmin Vesnić, aranžmane Hamo iz Konvoja i mnogi drugi pored mene u ostalim pjesmama pjevaju Fadil Redzić, Žera, Pinjo, muzičari su Hamo Konvoj, Djani Pervan, Muamer Đozo, Dino Šukalo, Adis Sirbubalo. Knjiga je odlična i preporučio bih je svakom da je pročita”, rekao je Šaran.
Književnik Miljenko Jergović: „Kad sam bio hodža veliki je roman one književnosti čiji se veliki romani zovu Travnička hronika, Prokleta avlija, Derviš i smrt, Hodža Strah… To je ona bosanska književnost koja voljom nacija više ne postoji, nego se razlomila u odjelite cjeline, čija odjelitost odgovara naciji i njezinim idealima, ali u koju se spomenuti i nespomenuti romani ne mogu uklopiti. “Kad sam bio hodža” ne uklapa se. I to mu je najveći kompliment. Damir Ovčina veliki je pisac.“
Cjelokupna ekipa koja stoji iza ovog projekta su:Tekst: Damir Ovčina Muzika: Jasmin Vesnić Aranžman: Hamo Salihbegović & Nedžad Merdžanović Vokal: Adnan Šaran Gitare: Hamo Salihbegović & Nedžad Merdžanović Bubanj: Dado Marinković Mix & Mastering: Hamo Salihbegović & Nedžad Merdžanović Studio: Antika Crteži: Samir Solaković Animacije: Damir Balić Video produkcija: Damir Balić Kamera: Marko Jovanović.
Također Damir Ovčina je ranije govorio za druge medije o svojoj knjizi, i muzičkom formatu.
Što se tiče muzike, Damir Ovčina kaže: To je izraz starog jaranstva iz tih vremena, velikih, davnih, skoro zaboravljenih. A tad se najbolje vidjelo ko ima karaktera, ko ga nema, ko je kradljivac bijele tehnike, ko je čovjek s idejom, željom. To su sjećanja na ta vremena, ta iskustva, na našu mladost, da kažem, na našu tada opću zajedničku želju da pravimo stvari koje će dolaziti do ljudi, s uvjerenjem da imamo šta reći. Tad nismo imali, sad čini mi se da imamo. Pa smo napravili muzičku varijantu romana.
Razmišljajući, kad sam pravio taj scenarij, meni je palo na pamet da bi ta forma bila bliska pjesmama koje sam davno prestao pisati, da bi se vratilo kad bi to moglo. Čini mi se da sam pišući te tekstove, dok je on radio muziku, da sam otkrio da u tom romanu, u toj mojoj priči, ja i nisam njen pravi vlasnik, ja samo uspijem manje ili više da izvučem od tih likova, te atmosfere, tako da sam na neki način dopisivao. To me radovalo da to dobije tu formu, da ga muzika pogura. I ovu muziku, jer je nezaustavljiva i ne zahtijeva puno para, a i čovjekova duša traži i tu formu.
Poslušajte stvar “Aerodromsko”
